Земунски кеј до Пупиновог моста могао би да постане један од најинтересантнијих јавних простора у граду, уколико би се реализовала најбоља решења са управо завршеног позивног анонимног конкурса.
Удружење архитеката Србије је саопштило да су до краја рока за предају радова од 4 позвана ауторска тима, три доставила своје радове.
Конкурсни радови са ауторским шифрама :
АШ 80226 – РШ 01, АШ 61332 – РШ 02 и АШ 67712 – РШ 03 су формално испунили услове конкурса, задовољавају пропозиције конкурса и додељују им се једнаковредна обештећења, наведена Расписом и програмом конкурса, стоји у саопштењу.
Жири је предложио Општини Земун, која је наручила конкурс, да се радови под ауторским и радним шифрама: АШ 61332 и АШ 67712 , користе у деловима кроз израду планске и техничке документације и буду прилагођени ситуацији на терену, урбанистичким и техничким условима, условима носиоца јавних овлашћења односно просторним и техничким могућностима и ограничењима.
ЗЕМУНСКИ КЕЈ ДО ПУПИНОВОГ МОСТА – РЕШЕЊА
Ауторски тим: Беопотез д.о.о
Директор: Зоран Новаков
Чланови ауторског тима: Ели Јања Стојановић, маст.инг.арх., Димитрије Жугић, маст.инг.арх.
Опис идејног решења
Полазна идеја за израду урбанистичко-архитектонског идејног решења за обалоутврду Земунског кеја била је да реши кључне проблеме који су настали услед проширења ужег градског језгра и неопремљености задатог подручја комуналном, инфрастрктурном и културним садржајем.
Главни циљ био је да повеже становнике и староседеоце Земуна са реком, да се оствари посредна и непосредна комуникацијна човека са реком и природом. Предност и главни акценат је стављен на речни ток Дунава који диктира све садржаје и инфраструктуру на обали. Обалоутврда која се завршава код марине Радецки, пројектом је продужена и проширена до моста ,,Михаило Пупин“.
Од садржаја који се налази на обали треба извојити: бициклистичку стазу, пешачку стазу, нову зграду марине Радецки и уређену малу марину, спортско рекреативни центар са теренима за кошарку, фудбал, тенис, боћање као и затворену салу за спортске активности, апартмане за боравак спортиста, парк за псе, игралиште за децу, видиковце, туристички комплекс у који спада објекат хотела, објекат галерије и хангар за одлагање чамаца као и велику марину која је у непосредном окружењу овог центра.
Ауторски тим: Revolution Architects d.o.o. Beograd
Југослав Југовић, Маријана Милошевић, Александар Чворовић, Гизем Озгунер
Опис решења
Концепт
У складу са добијеним пројектним задатком који је дат кроз програм конкурса, урбанистичко архитектонско решење обухвата појас обалоутврде између Пупиновог моста и куле Гардош. Инспирација за идејно решење је настала из самог тока, начина меандрирања Дунава и како је Дунав направио облик тог дела обале.
Основна идеја решења је да се обликује обалоутврда уз минималне измене облика постојеће обале Дунава и нарушавања флоре која је затечена, тако кроз цео потез партерно решење прати и имитира меандрирање Дунава уз заштиту постојеће флоре и додавањем нове.
Меандрирање је схваћено и искоришћено да се натера посетилац да сваким кораком/сегментом има нови део за истраживање и сазнавање кроз шетњу обалоутврдом. Тако се смењују марине, паркови, угоститељски објекти и спортско-рекреативни садржаји од почетка(кула Гардош): парк Марина, Марина Радецки, парк Скулптура, објектина води, парк Сусрета, “меетинг поинт”, спортски терени, Нова Марина, парк Врба, угоститељски објекти, спортски терени.
Обалоутврда се наставља на постојећу обалоутврду која је прекинута код куле Гардош, тако да се и нивелационо наставља са приближно сличном котом од 77,00мн.в.,чиме је решена и заштита од поплаве и даље ерозије постојећег тла која се дешава сваке године.
Ниво високе воде је забележен као највиши 75,84мн.в., тако да је висином обалоутврде задовољен захтев конкурса и релативно заштићено подручије, с обзиром да се не могу јасно предвидети природне непогоде.
Обалоутврда је пројектована као једностепена коса и вишестепена у виду широких степеништа-платоа.
Завршна обрада обалоутврде је предвиђена од камена. Кроз цео потез је обезбеђена саобраћајница за возила, ширине 5.5м, двосмерна.
Саобраћајница се наставља на постојећу саобраћајницу на обалоутврди која се завршава код куле Гардош.
Намена саобраћајнице је првенствено за сервисна возила која треба да опслужују угоститељско- туристичke еобјекте и за потребе Марина. Саобраћајница је повезана са улицама Дунавска и Десна обала дунава.
Пешачком стазом се сматра цела обалоутврда тако да она није специјално наглашавана и издвајана у односу на остали партер. Динамичност у партеру који је на истој висинској коти 77,00 метара надморске висине је постигнута кроз различите типове поплочавања и њиховим постављањем у различите смерове.
Партером доминира камен као завршни материјал, и то плочасти у коцкама,као и дрвене облоге које су се нашле на Видиковцима на води, и рампама у Маринама.
У склопу марине је предвиђен објекат спратности максималне П+2 и површине 7500м2, са угоститељским садржајем, административним за потребе Марине, као и туристичко-комерцијалним. Објекат је обликовно замишљен као полуотворени, тако да будестално у интеракцији са природом, па се тако са леве стране оба дела објекта налази отворени атријум.
Ауторска шифра 67712
Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС, Београд
Аутори: Игор Марић, Маја Христов, Тања Његић
Пројектанти сарадници: Сања Гогић, Мина Вучковић, Катарина Мајхеншек, Тијана Црчевић
Код „Пупиновог моста“ где се завршава шеталиште планирано је проширење једно и окретница као завршни мотив.
Ради везе са бициклистичком стазом на мосту а и ради приступа корисника на крајњој тачки шеталишта планиран је лифт већих габарита. Поред лифта на горњем нивоу је предвиђена мања просторија за руководиоце лифтом у којој је и мокри чвор.
Уређена шеталишта су опремљена урбаним мобилијаром: клупама, сенцима на зеленим површинама, дечијим справама за играње деце и рекрацију одраслих, чесме, канделабри, скулптуре и др.
Приступ приобаљу је почевши од „Пупиновог моста“: 1. лифт и степениште на крајњој источној страни, 2. колски и пешачки приступ код нове марине, 3. из улице Дунавске – колски до изнад шеталишта и пешачки до шеталиште, 4. из улице Деспота Ђурђа пешачки степеништем низ лесни одсек и 5. колски и пешачки код марине Радецки из правца земунског кеја.
Целим потезом пројектована је колско пешачка стаза ширине 8m (на приближној коти 77 мнв) од којих је 2,75 m део за бициклисте и 5,25 m за пешаке. Ова стаза има проширење на више места где год је било могуће.
Са њене леве и десне стране су зелене површине с тиме да су оне према лесном отсеку знатно веће и неправилног облика док су оне према реци правилно подужне и налазе се између стаза и закошеног дела обалоутврде.
На коти 74 је пројектовано ужа пешачка стаза ширине 4 m која прати нижи део косине обалоутврде која се спушта до коте 705 и затим темељни насип до дна на том делу обале. Спољна ивица врха темељног насипа је на регулационој линији која је уједно и граница плана.
Косине обалоутврде су обрађене каменом неправилне геометрије у више варијанти.
Обрада се мења на размацима од садржаја до садржаја и у оквиру одређених зона. Марина Радецки – од марине Радецки до спортских садржаја – спортски садржаји – од спортских садржаја до Нове марине – Нова марина – од Нове марине до моста М. Пупин, три различита сегмента. Обрада колско пешачке са бициклистичком стазом је комбинација камених плоча различитих величина а нижа стаза ширине 4 m је комбинација камених плоча у више врста слогова који се суперпонирају.
Користити камен отпоран на атмосферилије: гранит, сијенит, гобро, базолт, андецит и сличне.
Зеленило је претежно пројектовано као ниско са солитерним дврећем на већим размацима осим у оквиру кампа где је гушће. Травнате површине су обогаћене ниским жбунастим врстама у групацијама на удаљеност од 10 – 20 m. На стубовима расвете су цветни аранжмани у саксијама претежно падајућих врста цвећа.
ГЛАВНИ ПРОБЛЕМИ НА ДЕЛУ ОБАЛЕ ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ РАСПИСАН КОНКУРС
Основни разлог због кога се приступа конкурсној разради је потреба за обновом, реконструкцијом и изградњом приобалног водног земљишта (као јавне површине), водних површина и објеката у делу лесног одсека Дунава и приобаља са акваторијом у Земуну на потезу од Пупиновог моста до Гардоша.
Главни уочени проблеми на подручју су:
- девастирање лесног одсека због утицаја воде Дунава, неадекватних грађевинских активности
на терену и неопремљености подручја канализационом мрежом; - одсеченост обалног дела од лесне заравни у физичком, функционалном и визуелном смислу;
- различити облици неформалног становања, пре свега у приобалном појасу али и у зонама око
школских објеката са појединачним случајевима и у стамбеним зонама; - низак степен опремљености подручја комуналном инфраструктуром.
Обавеза расписа конкурса је условљена Планом детаљне регулације простора између улица: Цара Душана, саобраћајнице Т6, лесног одсека Дунава, земунског гробља и границе регулационог плана старог језгра Земуна –Прегревица – општина Земун.
ДЕТАЉНО О ЗАХТЕВИМА КОНКУРСА ЧИТАЈТЕ ОВДЕ.
Расписивач / Наручилац конкурса
Градска општина Земун
www.земун.рс
Спроводилац конкурса
Удружење архитеката Србије
www.у-а-с.рс
Жири је радио у саставу
Председник жирија:
-Ванр.проф. др Зоран Ђукановић, архитекта , представник Удружења архитеката Србије
и чланови жирија :
- Гаврило Ковачевић, председник Градске општине Земун, представник Наручиоца
- Милица Јовић Кораћ, мас.инж. архитектуре, представник Наручиоца
- др Жаклина Глигоријевић, архитекта, представник Удружења архитеката Србије
- проф. др Душан Игњатовић, архитекта,представник Удружења архитеката Србије.
ИСПОД СТАНИЦЕ 250 ПАРКИНГ МЕСТА (ВИДЕО)
Београдске, УАС.рс
БОНУС ВИДЕО
